nedjelja, 17.12.2006.
Aurora Borealis
bozicn@ptt.yu
http://www.bozicn.cjb.net
Polarna svetlost (Aurora Borealis) je pojava koja se javlja u blizini magnetnih zemljinih polova (a samim tim i u blizini polova rotacije) i manifestuje se u formi magličastih pramenova svetlosti u raznim bojama.
Da bi se razumelo kako nastaje polarna svetlost moramo pre svega objasniti kako izgleda neposredna Zemljina okolina u smislu električnih i magnetnih karakteristika. Pored atmosfere sa više svojih slojeva, Zemlju okružuju i pojasevi naelektrisanih čestica. To su takozvani Van Alenovi pojasevi, koji se prostiuru od 3840 km do 16000 km iznad površine naše planete.
Te čestice predstavljaju uglavnom elektroni, protoni i neka atomska jezgra. Ove čestice potiču sa Sunca. Naime poznato je da Sunce pored zračenja emituje i naelektrisane čestice koje čine takozvani sunčev vetar. Kada ove čestice stignu u blizinu Zemlje, na njih počne da deluje Zemljino magnetno polje i na taj način ih zarobi. Te čestice su od tada prisiljene da stalno osciluju između severnog i južnog magnetnog pola.
Kada je Sunčeva aktivnost pojačana ili dođe do erupcija na Suncu do Zemljine površine dospe veći broj naelektrisanih čestica koje tada poremete i već postojeće. Tada neke naelektrisane čestice prateci linije magnetnog polja bivaju usmerene ka magnetnim polovima. Poznato je da kada se naelektrisana čestica kreće ubrzano spiralno oko linija magnetnog polja (a to je tada slučaj) da one tada emituju svetlost. Upravo ta svetlost predstavlja Auroru Borelis.
U periodima pojačane Sunčeve aktivnosti, može se očekivati i pojačan intenzitet polarne svetlosti. U takvim slučajevima je moguće ovaj fenomen videti i na nižim geografskim širinama. Znači da postoji mogućnost da se polarna svetlost vidi i iz naših krajeva. Ne treba očekivati da se ona vidi iz gradova, ali na uzvišenjima, gde je atmosfera čista i gde je svetlosna zagađenost mala ponekad može da se posmatra. Takvih slučajeva je već bilo u proslošti, zato svi oni koji mogu trebalo bi da probaju da fotografisu, snime ili naprosto uzivaju u prelepoj pojavi na noćnom nebu.
utorak, 14.11.2006.
Meteorska kiša Leonidi
Na današnji dan, 12. novembra 1698. godine, japanski majstor za lunarne kalendare i astronom Tani Jinzan (1663-1717) posmatao je Leonide. Leonidi, ili kako ih je on nazvao Dai Ryuusei ("Veliki meteoriti"), zapravo predstavljaju meteorski pljusak koji prati ciklično pojavljivanje komete 55P/Tempel–Tuttle. Ime im potiče od sazvežđa Lava (Leo), jer nama izgleda kao da mlazevi dolaze baš iz tog smera neba.
Svake godine otprilike 17. novembra Zemlja na svom putu oko Sunca preseca ovu džinovsku reku meteora, koja se sastoji od čvrstih čestica koje se nazivaju meteoroidima i koji zapravo predstavljaju komadiće glave komete i dokaz Sunčevog snažnog erozivnog delovanja. Dimenzije čestica su manje od 0,1 mm, ali njihov broj je dovoljan da prilikom ulaska u atmosferske slojeve Zemlje, kada im brzina dostiže i do 260.000 km/h, usled trenaja emituju svetlost.
Nekih godina ova pojava je toliko spektakularna i snažna, da se ponekad naziva i meteorskom burom. Ipak, uočeno je da je tek svakih 33 godine ova pojava zbilja snažna, što se poklapa sa 33–godišnjom orbitom komete Tempel–Tuttle. Tokom tih godina mogu da se uoče na hiljade mikro–meteorita na sat (npr. godine 1998. 250–300/h, 1999. 3.700/h, 2000. 480/h), tako da ponekad stvarno izgleda kao da je tokom mračnih noći nebo prekriveno "zvezdama–padalicama". Srećom, u to vreme kometa je u odnosu na nas na drugoj strani od Sunca, tako da nema straha od sudara sa njom.
Periodičnu kometu 55P nezavisno jedan od drugog su 19. decembra odn. 6. januara 1865. godine otkrili Nemac Ernst W. L. Tempel (1821–89) i Amer Horace P. Tuttle (1839–1923), otkrivač mnogih kometa i asteroida.
Njegovu kometu 109P/Swift–Tuttle, koja izaziva pojavu još jednog meteorskog pljuska, Perseida, slavni američki naučni časopis "New Scientist" označio je kao skoro sigurnog kandidata za sudar sa Zemljem ili Mesecom, i to tokom ovog milenijuma! Njen period je 133,27 godine, a sledeći perihel se očekuje 12. jula 2126. godine. Znači, imamo još vremena ...
Na navedene prirodne fenomene pljuskova i njegovu pravilnost umnogome utiče položaj Jupitera, što tačno predviđanje početaka i intenziteta ovih nebeskih fontana čini skoro nemogućim.
Ove godine ćemo se "sudariti" sa kometinim repom iz 1932. godine. Naučnici iz NASA su izračunali da će pik ovog događaja za Zapadnu Evropu i zapadnu Afriku biti 19. novembra u 4:45 po Griniču, a očekuje se da će biti oko 100 meteorita na sat. Evo prilike za Radana i ostale naše vrle fotografe nebesa da se iskućaju. Sa nestrpljenjem očekujemo rezultate njihovih bdenja u AM.
Tekst je delimično preuzet sa www.astronomija.co.yu
nedjelja, 12.11.2006.
Casopis ASTRONOMIJA br.22
SLIKA SA NASLOVNE STRANE
Slika predstavlja umetničku viziju važnog događaja.
Kada se neutrino koji dolazi iz kosmosa sudari sa molekulom vode duboko u ledu Antarktika on proizvodi česticu muona. Dok putuje kroz led muon zrači svetlost. Sferni optički senzori detektuju tu svetlost.
Potražite o tome u ovom broju.
Astronomija broj 22 - S A D R Ž A J
MALI POSTER U ASTRONOMIJI 22 !
28 x 60 cm
Sa visine od 300 kilometara novi Marsov orbiter MRO snimio je krater Viktoriju i rover Opportunity koji se našao na obodu kratera.
vesti
VESTI ... 4
Čitavih osam strana kratkih, najinteresantnijih vesti iz svih oblasi astronomije i srodnih nauka. Tu možete pročitati šta se sve važno dogodilo u prethodna dva meseca u Sunčevom sistemu, Galaksiji, zatim u kosmonautici itd.
gradovi
ASTROGRAD - PRAG ... 12
Ako bi se birao „najastronomskiji“ grad na svetu verovatno bi Prag pobedio. Tokom duge istorije astronomije neki najznačajniji događaji vezuju se baš za ovaj grad. U njemu su duže ili kraće boravili i radili, Kepler, Brahe.... Ajnštajn.
Specijalno za Astronomiju Pragom je šetao dr. M. Filipoović.
nove misije
OKTOBRAFEST 2006 i X-ZRAČNA ASTRONOMIJA ... 13
U ovoj kratkoj i duhovitoj priči krije se izuzetna informacija o misiji koja će za koju godinu produbiti naša shvatanja o nastanku svemira, galaksija, zvezda, planeta...
Specijalno za Astronomiju
DEJVID SEKEL ...14
Dejv Sekel, profesor fizike iz SAD, za čitaoce Astronomije o najvećoj ledenoj kocki na Južnom Polu, kako se hvataju neutrini na visini od 40 kilometara i kako Mesec može da posluži kao teleskop!
žene u nauci
GALILEJ I NJEGOVA ĆERKA ... 18
Marija Ćeleste, ćerka Galileo Galileja, bila je slavnom naučniku duboko odan i dragoceni pomoćnik. Autor ovog nadahnutog članka je prof. Ljiljana Dobrosavljević Grujić, koja je deo svog stvaralačkog rada posvetila ženskom doprinosu nauci.
misterije nauke
U POČETKU BEŠE TAČKA ... 22
Zašto se dogodio Veliki Prasak, šta ga je izazvalo, šta mu je prethodilo? U čemu se nalazi univerzum i u čega se širi. Sve su to logična, ali istovremeno besmislena pitanja.
fizika
AKCELERATORI ... 24
Akceleratori su složena, sofisticirana postrojenja kojim naučnici ulaze u atom i njegove još sitnije čestice, u potrazi za nekim konačnim odgovorima.
osmatračka astronomija
OBJEKTI JESENJEG NEBA ... 28
Jesenje nebo omogućava nam pogled na neke divne nebeske objekte. Ne propustite da ih pogledate, makar u Astronomiji.
efemeride
ŠTA DA GLEDAM (XI - XII) ... 30
O planetama, kometama i objektima dubokog neba koji se vide u XI I XII mesecu.
meteori
LEONIDI DOLAZE ... 32
Leonidi su najpopularniji meteori. Tokom istorije sejali su strah i paniku, a danas ih s nestrpljenjem očekujemo. Ove godine vatromet bi trebalo da bude bogat.
propisi
PLANETA - KONAČNO REŠENJE ... 34
„Uskoro će hiljade udžbenika, enciklopedija, Internet sajtova i drugih publikacija zabeležiti da živimo u nešto drugačije definisanom Sunčevom sistemu nego pre zasedanja Generalne skupštine IAU.“ Ovo je veliki rasplet starog pitanja: Šta je to planeta?
Kako neki astronomi komentarišu definiciju planete, kako je ta definicija dočekana u SAD... Šta je to planeta patuljak?
***
PRIČA O PLUTONU ... 36
Kako je Pluton greškom otkriven i kakvu je sudbinu imao. Ko je sve tragao za njim i ko mu je nadenuo ime?
***
(134340) PLUTO ... 38
Kako je Pluton umesto počasnog kataloškog broja dobio jedan sasvim neupadljiv i zašto. Osvrt na „igre“ oko Plutona Korada Korlevića
praktična astronomija
Ukratko o čuvanju optike i kratak prikaz tri odabrana teleskopa ... 39
osmatračka astronomija
OPREMA I OSMATRANJE SUNCA ... 40
Sunce je dinamičan objekat. Sa dobrom opremom videćete kako naša zvezda ključa. Kakva oprema je potrebna za posmatranje Sunca.
astronautika
ZAŠTO SU VAŽNE KOMETE ... 44
Još jednom o kometi Vild 2 i famoznoj misiji Stardust.
NOVA
Fanzin NOVA 7, časopis za ljubitelje naučne fantastike, nauke i tehnologije. Na 16 strana prikazi filmova, TV serija, intervjui i još puno toga.
astronautika
NOVO POGLAVLJE U ISTRAŽIVANJU MARSA ... 46
Sa Marsa su počele da pristižu izuzetno detaljne fotografije. One su rezultat visoke tehnologije koja otvara novo poglavlje u istraživanje susedne planete.
naučna fantastika
DA LI ELEKTRONSKI MOZAK POBEĐUJE? ... 50
O kompjuterima u prošlosti i budućnosti kroz naučnu fantastiku. Za vas napisao Ilija Bakić, pisac i književni kritičar.
zanimljiva astronomija
ASTRONOMSKI ZABAVNIK ... 52
Šta mislite, da li teleskop Habl može da nas vidi? Habl je u stanju da na Mesecu uoči detalje prečnika 85 metara, a na Zemlji koja je mu je 30 puta bliža?
Koliko Habl ulovi fotona?
Pogrešna verovanja o meteorima, gravitaciji i veličini Meseca na nebu.
***
DOGAĐAJI ... 55
Šta se važno i zanimljivo dogodilo u novembru i decembru tokom istorije astronomije.
mala astronomija
TELA SUNČEVOG SISTEM DVOGLEDOM ... 56
U prošlom broju smo pisali koja od tela Sunčevog sistema možemo da vidimo golim okom. Sada je na redu dvogled. Šta možete u našem kosmičkom dvorištu da vidite dvogledom.
Knjige
POSLEDNJIH 14 MILIJARDI GODINA ... 13
Pročitajte jedno pitanje i odgovor iz knjige Poslednjih 14 milijardi godina.
Vakumska komora
Vakuumska komora koja se koristi za nanosenje aluminijumskog sloja na teleskopsko ogledalo je preskupa pa smo mi iz astronomskog drustva Univerzum resili da je napravimo. Otpocetka smo mislili da ce to ici jednostavno, barem je tako opisano na internetu ali sada kada smo poceli doslo je do odredjenih komplikacija.
Kao prvo, poceo je problem sa vakuumskom rotacionom pumpom koja treba da napravi predvakuum i jaaaako je skupa. Preko 1000 dolara. Mi smo se snasli i nabavili polovnu za oko desetinu njene vrednosti. Unda nam je problem napravio visokonaponski transformator koji treba da daje oko 5000 volti i to 250 mA. I to smo se snasli.
Sada je najveci problem nabavka specijalnog ulja koje se koristi u glavnoj difuzionoj pumpi koja i stvara tako visok vakuum koji je potreban za uspesnu aluminizaciju a kosta kao svetog Petra kajgana.
Samu difuzionu pumpu smo takodje napravili u kucnoj radinosti koja takodje kosta celo bogatstvo. Neki manji modeli i do 3000 dolara. Napravili smo i samu komoru, za pocetak precnika 300 mm od starog 80 litarskog bojlera. Sada sve to treba sklopiti, nabaviti termoregulator, grejac, termo, sondu, merac visokog vakuuma i napraviti postolje. Tada ocekujemo da sve to proradi i budite sigurni da cemo to objaviti.
AD UNIVERZUM
